Уживо

О штетности рударења Рио Тинта у долини Јадра

Ми, студенти биологије у блокади, уз подршку професора, научника, стручњака и грађана, одлучно се противимо пројекту „Јадар“ компаније Рио Тинто.

Заштита животне средине и природних ресурса (земљишта, воде и ваздуха) гарантована је Уставом Републике Србије (члан 74). Он јасно прописује да:

  • Свако има право на здраву животну средину и благовремено информисање о њеном стању.
  • Република Србија и аутономне покрајине сносе одговорност за њену заштиту.
  • Свако је дужан да је чува и унапређује.

Насупрот томе, анализа доступних података о пројекту „Јадар“ показује његову несумњиву штетност. Овај пројекат, који се лажно представља као корак ка глобалној еколошкој заштити и шанса за развој Србије, заправо угрожава животну средину и здравље људи – и локално и регионално.

Нећемо ћутати док се крше основна права свих нас!

Сазнајте истину о пројекту „Јадар“

Кликом на линкове у наставку, можете пронаћи податке о:

  1. Биодиверзитету на угроженом подручју

    Простор предвиђен за рударење и прераду јадарита дом је стотина национално и међународно значајних угрожених врста биљака и животиња. Њихов опстанак био би доведен у питање реализацијом пројекта „Јадар“.

  2. Загађењу земљишта и површинских вода

    Истражне бушотине већ су изазвале загађење пољопривредног земљишта, површинских вода и реке Јадар тешким металима (арсен, бор, литијум).

  3. Ризицима за резерве подземних вода

    Пројекат може да угрози значајне резерве подземних вода.

  4. Ризицима по здравље

    Пројекат представља претњу здрављу људи, животиња и биљака.

  5. Угрожавању културне баштине

    На овом простору налазе се значајна културна добра која би била уништена рударењем.

  6. Економској неисплативости пројекта

    Постоји основана сумња у економску оправданост експлоатације и прераде јадарита.

  7. Кршењу имовинских права грађана

    Основна права власника земљишта угрожена су поступцима експропријације у корист компаније Рио Тинто.

  8. Кршењу закона и нетранспарентности

    Компанија Рио Тинто (Рио Сава) масовно крши законе Републике Србије, док државна администрација доноси одлуке у њену корист.

  9. Лажној слици о „зеленом“ рударењу

    Иако се пројекат представља као корак ка енергетској транзицији, батерије би се у Србији пуниле електричном енергијом из фосилних горива.

Сазнајте више – истина је важна!

Акције

  1. Предлог за поништење решења о условима заштите природе о условима заштите природе за израду Пројекта експлоатације лежишта литијума и бора „Јадар“

Студенти питају

Принцип предострожности

Питање: У медијима је наведено да експерти за биодиверзитет, који су се бавили анализом утицаја пројекта „Јадар“ на стање биодиверзитета, сматрају да је „основна и у исто време оптимална мера заштите биодиверзитета, одустанак од пројекта „Јадар““, као и да је тај предлог, између осталог, заснован и на принципу предострожности. Можете ли нам једноставним језиком објаснити шта тај принцип предострожности подразумева?

Принцип или начело предострожности је концепт који произилази из одговорности према будућим генерацијама, и представља један од основних принципа одрживог развоја, односно идеје о зеленој транзицији.

Тај принцип говори да ако мере за спречавање негативних последица нису довољно поуздане, а могућа штета по животну средину је веома озбиљна, тешко поправљива или неповратна, онда би требало одустати од одређеног пројекта. Нагласак је на томе да се одустане и у случају када је настанак штете неизвестан, јер, како се каже, нема савршених алгоритама за процену ризика у ситуацијама које укључују сам живот.

У складу са тим, принцип предострожности у законодавству каже: „Владе морају примењивати принцип предострожности, тј. предузети мере како би се избегли потенцијално штетни утицаји (токсичних) супстанци, чак и када не постоји научни доказ о постојању узрочне везе између њихових емисија и ефеката“.

Као једно од осам основних нечела заштите природе, начело предострожности је укључено и у наше законодавство, и то конкретно у члану 5 став 8, Закона о заштити природе (“Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - испр., 14/2016, 95/2018 - др. закон и 71/2021).

Ако постоје две групе стручњака које не деле исти став, онда треба да се доноси одлука на основу мишљења оних који су против, јер је предострожност важнија од неоснованог ризика.

То објашњава стратегију развијених земаља које имају своје резерве литијума, али га експлоатишу на другим локацијама, ван териториторије своје земље. Оне сматрају да су ризици велики, а да је у исто време много нејасноћа и недоумица у целом процесу. У овом контексту, појам „предострожност“ и „одустанак из предострожности“ су кључни у одлучивању. Супротно томе је, кoцање са будућношћу и животном средином!

Више о принципу предострожности:

Документ о принципу предострожности

Дневник: “Коцкање копањем”

проф. др. Димитар Лакушић, Биолошки факултет – 12. 3. 2025.