Иако компанија Рио Тинто и представници државе који подржавају пројекат „Јадар“ тврде да он представља корак ка енергетској транзицији, бројне сумње постоје у вези са његовом еколошком прихватљивошћу. Са једне стране, овај пројекат се директно повезује са производњом литијумских батерија за електрична возила, док се електрична енергија која их пуни углавном добија сагоревањем фосилних горива.

Економски и еколошки контекст:

1. Електромобили као решење:

• Многи стручњаци изражавају сумњу у оправданост електричних аутомобила као кључног решења у зеленој транзицији и процесу декарбонизације. Иако се електрични аутомобили често представљају као „еколошки прихватљиви“, бројне студије указују на то да производња литијумских батерија доводи до значајане емисије угљен-диоксида, што умногоме умањује њихову еколошку ефективност.

2. Енергетски улагања у производњу батерија:

• За производњу 1 kWh литијумске батерије потребно је утрошити 50 kWh енергије свих врста (топлотне и електричне). Уколико се у овај процес укључе и активности рударења и прераде руде, утрошак енергије може да достигне и до 200 kWh.
• Уз овакав утрошак енергије, количина угљен-диоксида која се емитује само током производње батерије може бити значајна.

3. Емисија угљен-диоксида електричних аутомобила:

• Према проценама, емисија угљен-диоксида током живота једног просечног електричног аутомобила може да се упореди са емисијом дизел аутомобила који је прешао између 80.000 и 100.000 километара. Ово указује на то да су електрични аутомобили у неким случајевима мање еколошки прихватљиви него што се претпоставља.

4. Важно је снабдевање из обновљивих извора:

• Стручњаци истичу да би електрични аутомобили могли оправдати своју улогу у оквиру зелене агенде само ако се пуне из обновљивих извора енергије, као што су соларна и ветроелектрична енергија, чиме би се значајно побољшала њихова еколошка одрживост.
• Ако се електрични аутомобили пуне из термоелектрана које користе фосилна горива, овакав поступак не само да не смањује, већ може да повећа емисију угљен-диоксида.

Закључак: Пројекат „Јадар“ и његова улога у енергетској транзицији суочава се са кључним изазовом: како избећи да зелена транзиција не постане нови облик еколошке и економске штете.

---

Више о овој теми:

САНУ Зборник: Улога литијума у енергетским технологијама и алтернативе
Планета: Пројекат Јадар
Први на скали: Научни скуп о пројекту Јадар
Екологија Крагујевац: Пројекат Јадар и литијум