Многе људске активности, укључујући и индустрију и рударење узрок су загађења животне средине низом загађујућих материја. При рударењу уопште, па и при рударењу литијума и бора, долази до ослобађања у животну средину низа загађујућих материја, на првом месту самих литијума и бора, али и осталих пратећих елемената, као што су никл, кадмијум, арсен, олово итд. Поред тога, долази и до емитовања суспендованих честица које могу бити различитог хемијског састава. Литијум, арсен и бор који су присутни у земљишту и води у повишеним концентрацијама веома лако улазе у ланце исхране јер их апсорбују и накупљају биљке којима се даље хране животиње, од којих се многе користе и у људској исхрани. Поред ове посредне изложености, људи су иложени свим овим загађујућим материјама и директно, обављајући разне активности везане за рударење, а популације које живе у близини рудника уносе емитоване загађујуће материје такође, директно их удишући или пијући загађену воду, а деца додатно и играјући се на загађеном тлу.

Такође су познате чињенице да су метали неразградиви, да изузетно дуго опстају у загађеном земљишту, и да још увек не постоји нити једна техника за њихово брзо и потпуно уклањање са великих земљишних површина и из једном загађене природе.

Зна се да биљке из земљишта и воде веома лако усвајају литијум, бор и арсен и акумулирају их у корену, стаблу, листовима и плодовима, као и да повишене концентрације ових хемијских елемената успоравају или прекидају раст биљака и смањују биомасу и квалитет плодова.

Хранећи се биљкама у којима је концентрација литијума, бора и арсена повишена, ови елементи улазе у организам човека, домаћих и дивљих животиња и имају вишеструке негативне последице на њихово здравље.

Експериментални подаци указују на чињеницу да се при малом повећању концентрације арсена, бора и литијума у води, код риба појављују штетни ефекти коју могу бити хронични, субакутни или акутни, а по начину деловања патофизиолошки, генотоксични, инфламаторни, дегенеративни и хистопатолошки, и могу имати летални исход. Такође, утврђено је да код водених бескичмењака долази до морфолошких деформитета усних апарата што им онемогућава да узимају храну. То за последицу има смањење њихове стопе размножавања, пад бројности и разноврсности, и њиховог потпуног нестанка у воденим екосистемима, што за последицу има комплено нарушавање функционалне стабилности комплексних водених екосистема.

Експериментална истраживања на сисарима су показала читав низ штетних ефеката арсена, литијума и бора на органе лабораторијских животиња. Оштећења јетре и бубрега изазивају поремећај њихове функције. Због оштећења плућа отежано је дисање. Ове материје такође угрожавају рад срца. Оштећења нервног система изазивају промене у понашању, способности учења и памћења. Промене на органима за размножавање смањују шансу за стварање потомства. Ове материје смањују имунитет организма. Ако изложеност дуго траје, настале промене изазивају разна патолошка стања, а у случају дуготрајне изложености арсену и појаву канцера. С обзиром на то да омогућавају увид у патолошке промене у различитим органима и механизме који су у основи ових ефеката, истраживања на лабораторијским врстама мишева и пацова, као сурогат сисарима за човека, значајна су за разумевање ризика од токсичности загађујућих материја по здравље људи. Поред тога, за процену здравствених ризика се примењују и епидемиолошке студије анализе здравственог стања како радне популације, тако и популација које живе на индустријски контаминираним подручјима. Најосетљивији део изложених популација су деца, како због мале телесне масе, тако и због специфичности у свом развоју, јер фазе у развоју појединих органа отварају такозване прозоре осетљивости за повећан негативан утицај одређених загађујућих материја.

Имајући у виду чињеницу да чак и мало повећање концентрације арсена, литијума и бора у води и храни, може имати веома негативне последице по здравље људи (а посебно код деце), просто је невероватно да упркос законским обавезама и ратификованим међународним документима, у до сада званично усвојеном документу који се односи на Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар“ и Стратешку процену утицаја тог плана, не постоје никакви елементи или инструкције везане за процену утицаја пројекта „Јадар“ на здравље људи, већ се све своди на само један пасус који се не односи на процену утицаја на здравље, него на праћење неких утицаја на здравље тек пошто пројекат буде имплементиран!

Јасно је да здравствени ризици морају постојати при свакој људској активности, а посебно при рударским активностима. Међутим јасно је и да је неопходно проценити колики су ти утицаји на здравље, да ли је могуће да буду мањи и да ли предложени технолошки поступци гарантују најниже могуће ризике. У том смислу, основни циљ процене утицаја на здравље јесте да се ризици сведу на најмању могућу меру.

Како ни у „Нацртима студија процене утицаја“ која су до недавно биле доступне на сајту фирме Рио Сава, не постоји процена утицаја овог пројекта на здравље у смислу како је то дефинисано међународном и српском легислативом и стручним методолошким препорукама Светске здравствене организације, „Студија утицаја“ без процењених здравствених ризика не сме да буде прихваћена од стране надлежног Министарства за заштиту животне средине јер је то противно примени наших закона.

Тек када будемо имали одговоре на кључна питања као што су Да ли ће утицаји пројекта на здравље бити значајни у смислу процене величине популације која ће трпети негативне последице по здравље, као и процене величине непосредности утицаја?; Да ли постоје доступне методе, стручне анализе и докази неопходни за процену утицаја постојећег пројекта на здравље? или Који су извори података доступни за процену?, можемо размишљати о томе да ли има оправдања да се настави са реализацијом планираног пројекта „Јадар“.

---

Више о овој теми:

Легислативни, међународни и стручни методолошки оквир за процене утицаја на животну средину и здравље
Порекло и доступност литијума, арсена, бора и честичних материја у животној средини
Утицај арсена, литијума и бора на рибе
Утицај арсена, литијума и бора на воденe бескичмењакe
Утицај арсена, литијума и бора и честичних материја на ситнe сисарe
Утицај повишених концентрација литијума, бора и арсена на биљке

Пројекат Јадар – могући штетни утицаји на живи свет и здравље човека