Студенти у блокади и академска заједница Србије предали писмо Европској комисији

Биолошки у блокади

Пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у петак, 1. новембра 2024. у 11.52, усмртио је 15 људи. Смрт невиних изазвала је колективну тугу. Грађани су на улицама застајали у 11.52 како би петнаестоминутном тишином одали почаст жртвама. Грађани Србије се и даље редовно окупљају у различитим местима у Србији, увек у исто време, у 11.52.

Вести

Предстојеће акције и догађаји у организацији студената у блокади Биолошког факултета Универзитета у Београду. Видите најаве акција, радионица и предавања које нас очекују у наредном периоду, информишите се детаљније о плану активности, прочитајте неке објаве дужег карактера.

Студенти у блокади и академска заједница Србије предали писмо Европској комисији

Студенти у блокади су 1. априла 2025. године предали на писарницу Делегацији Европске уније у Србији писмо намењено Европској комисији против иницијативе за проглашавање пројекта „Јадар” стратешким пројектом ЕУ у складу са Законом о критичним сировинама ЕУ. Поред студената у блокади, исти захтев Европској комисији су предали и чланови академске заједнице Србије, коју чине чланови универзитетских и научних институција из читаве земље. <h2>Писмо студената у блокади</h2> У марту 2024. године усвојен је Закон о критичним сировинама (енг. _CRMA – Critical Raw Materials Act_), који је за циљ имао смањење зависности ЕУ од увоза стратешких сировина као што су литијум, кобалт и бакар и повећање производње истих на европском тржишту.  Европска комисија је у наредним данима најавила седнице где ће представљати различите групе стратешких рударских пројеката по  поменутом закону. Један од пројеката који је кандидован и који ће бити разматран јесте пројекат „Јадар“ рударске компаније Rio Tinto. Иако Република Србија није чланица ЕУ, oна је потписала стратешко партнерство о одрживим сировинама, чиме се на неки начин везује и за поменути закон.   У случају одлуке Одбора за критичне сировине у склопу Европске комисије да прогласи пројекат „Јадар“ стратешким значајним за Европску унију, тиме се јасно даје до знања да је Европска унија спремна да подржи пројекат и финансијски стане иза њега. Ово ће значајно отежати пружање отпора реализацији пројекта и закомпликоваће геополитичку ситуацију тиме што ће се у будућности сваки проблем у вези пројекта и стране компаније транспоновати и на међународну заједницу, тј. на ЕУ. Додатном финансијском подршком, Рио Тинто ће лакше поднети одлагање пројекта, а локално и регионално становништво ће бити у још неповољнијој позицији јер ово гарантује тежу, дуготрајнију и интензивнију борбу против пројекта.  <b>**Зашто је ово битно за нашу борбу**?</b> Отпор народа према пројекту Јадар је заснован на борби против системске корупције у Србији и праву народа да одлучује о својој судбини, на чему се заснивају и наши студентски захтеви. Иако ова иницијатива није директно везана за наше захтеве, битно је да искористимо овај тренутак у којем студенти у блокади имају значајан друштвени положај и да искажемо свој став према пројекту чија реализација може имати велике последице за све нас. Наш фокус је од почетка био жеља за променом тренутног система функционисања где се струка ниподаштава, а интереси повлашћених се стављају изнад воље народа. Битно је да наш став на ову тему буде јасан и познат свима, јер се тиче свих нас. Текст писма можете прочитати у наставку: <h4>Предмет: Студенти у блокади против иницијативе за проглашење пројекта Јадар стратешким пројектом Европске уније по Закону о критичним сировинама ЕУ </h4> _Поштовани чланови Европске комисије,_ _Због забринутости поводом пројекта „Јадар“, грађани Републике Србије одржавају протесте широм земље који су започели 2020. године, а незадовољство грађана достиже врхунац лета 2024. године, што је довело до најмасовнијег протеста у вези овог пројекта. У светлу тренутних студентских протеста широм Србије, проузрокованих нерешеним питањима моралне и кривичне одговорности поводом трагедије у Новом Саду, проблематика овог пројекта је још израженија. Студенти су, водећи се принципима демократије и владавине права у току актуелних блокада, недвосмислено против реализације пројекта  „Јадар“ из више разлога._ _Због документованих доказа о масовном кршењу закона Републике Србије од стране компаније Rio Tinto, односно њене ћерке компаније Rio Sava Exploration, због враћања Просторног плана на снагу, као и нефункционисања надлежних институција, у народу влада неповерење у државне органе и њихову способност да безбедно спроведу овај пројекат. Непоштовање постојећих закона и дизајнирање прописа у корист интереса стране компаније је злоупотреба позиције и овлашћења надлежних органа и као таква је недопустива._ _Стручном анализом пројекта „Јадар“, долазимо до апсурда - пројекат који је у јавности представљен као безбедан за животну средину и просперитетан за тамошње становништво и економију Србије, изричито штети животној средини и угрожава животе становништва, како на локалном, тако и на регионалном нивоу, што је у супротности са циљевима одрживости._ _Истражне бушотине су већ довеле до загађења пољопривредног земљишта, подземних вода високог квалитета и река Корените и Јадра1 различитим органским и неорганским загађујућим супстанцама. Отварање рудника довело би до физичке девастације терена, a хемијско-технолошки поступци за добијање литијум-карбоната из минерала јадарита би створили услове за различите и бројне хемијске акциденте2. Коначно, планирано јаловиште представљало би перманентну опасност као извор различитих токсичних полутаната, посебно у условима поплавних вода3. На подручју предвиђеном за рударење живе стотине угрожених врста биљака и животиња, чијa би стаништa билa потпуно уништена4. Загађењем плодног земљишта, које се уз повољну климу и богатство подземних вода налази на простору планираном за рудник, била би угрожена целокупна привреда Републике Србије. Пројекат „Јадар“ би био јединствен случај у целом свету - први рудник литијума на насељеном подручју и веома плодном тлу._ _Иако је рударење литијума у долини Јадра довољан повод за бригу, додатну забринутост ствара и историја проблематичног пословања компаније Rio Tinto. Компанија Rio Tinto је иза себе оставила небројене еколошке и друштвене катастрофе које примећујемо у Папуи Новој Гвинеји, Индонезији, на Мадагаскару и другде._ _Најновија научна истраживања, финансирана од стране ЕУ комисије у оквиру пројекта GeoERA FRAME project No.731166 финасираног из програма Horizon 2020, су показала да је повољност за минерализацију литијума у Европи далеко већа у Аустрији, Немачкој, Француској, Шпанији, Португалији, Италији, Шведској и другим земљама у односу на Србију. Познато је да је у рудним стенама Немачке вишеструко већа количина литијума него у Србији. Додатно у подземним водама у долини Горње Рајне у Немачкој је висока концентрација литијума. Такође у подземним водама у Француској постоје велике количине литијума. Експлоатација литијума из подземних вода је еколошки најприхватљивија. Нејасно је због чега се фаворизује експлоатација литијума из руда за коју је наука утврдила да је еколошки погубна._ _Промовисање и проглашавање пројекта „Јадар” као стратешки важног пројекта за ЕУ, супротно је основним вредностима Европске заједнице; представља директно кршење принципа ,,Рио” конвенције (UNFCC, UNCBD, UNCCD), као и непоштовање ,,Агенде 2030” Уједињених Нација._ _Поштовање људских права, слободе изражавања, демократије, владавине права, поштовања људског достојанства као и право народа да одлучује о својој судбини су вредности свих земаља чланица ЕУ, које би требало да представљате у свету. У складу са тим, али и претходно наведеним чињеницама, а посебно узимајући у обзир чињеницу да је локално становништво регије Јадар изричито против овог пројекта, захтевамо да се одлука о проглашењу пројекта „Јадар“ стратешким пројектом за ЕУ оповргне._ _С поштовањем,_ _Студенти у блокади_ <section> <h2>Писмо академске заједнице</h2> Захтев Европској комисији да **ОДБАЦИ** предлог компаније Рио Тинто да се пројекат „Јадар“ уврсти у групу стратешких пројеката Европске уније је 1. априла 2025. године поднео и 3031 представник академске заједнице у Србији. Академска заједницa Србије је у 10 тачака изразила своју забринутост због потенцијално несагледивих негативних последица које би реализација пројекта „Јадар” могла да има по природу, здравље људи и укупну друштвену перспективу Србије. **Више о акцији:** <a href="https://drive.google.com/file/d/1a3WGRm45-9N8A4vuqTidiF2iHFUQj866/view">[ЗАХТЕВ за Одбацивање предлога компаније „Rio Tinto“ да се Пројекат „Јадар“ уврсти у листу Стратешких пројеката за Европску унију из домена критичних сировина, који се према Акту о критичним сировинама (CRMA) реализују у трећим земљама (Regulation 2024/1252 of the European Parliament and of the Council of 11 April 2024)](https://drive.google.com/file/d/1a3WGRm45-9N8A4vuqTidiF2iHFUQj866/view?usp=drive_link)</a> <a href="https://drive.google.com/file/d/1q8MUQ4LBhdapJgEx4CoT1HP9Y2CwG2pW/view">[DEMAND to Rejection of the proposal by "Rio Tinto" to include the "Jadar" Project in the list of Strategic Projects for the European Union within the framework of the EU Critical Raw Materials Act (CRMA) in third countries (Regulation 2024/1252 of the European Parliament and of the Council of 11 April 2024).](https://drive.google.com/file/d/1q8MUQ4LBhdapJgEx4CoT1HP9Y2CwG2pW/view?usp=drive_link)</a> <a href="https://www.youtube.com/live/j4JxjtKYjIE">[Конференција за Медије](https://www.youtube.com/live/j4JxjtKYjIE)</a> </section> <style> details b { font-weight: bold; color: var(--accent); } a { color: var(--accent); font-weight: bold; } h2 { border-left: 0.4rem var(--accent) solid; padding-left: 0.8rem; } ol { padding-inline-start: 4rem; display: flex; flex-direction: column; gap: 0.5rem; } ol ::marker { font-size: 1.5rem; font-weight: 700; line-height: 1; } blockquote em { color: var(--accent-dark); font-style: italic; } details { width: 100%; } details summary { cursor: pointer; padding: 1rem; border: 1px solid black; border-radius: 0.5rem; } </style>

О штетности рударења Рио Тинта у долини Јадра

Ми, студенти биологије у блокади, уз подршку професора, научника, стручњака и грађана, одлучно се противимо пројекту „Јадар“ компаније Рио Тинто. Заштита животне средине и природних ресурса (земљишта, воде и ваздуха) гарантована је Уставом Републике Србије (члан 74). Он јасно прописује да: - Свако има право на здраву животну средину и благовремено информисање о њеном стању. - Република Србија и аутономне покрајине сносе одговорност за њену заштиту. - Свако је дужан да је чува и унапређује. Насупрот томе, анализа доступних података о пројекту „Јадар“ показује његову несумњиву штетност. Овај пројекат, који се лажно представља као корак ка глобалној еколошкој заштити и шанса за развој Србије, заправо угрожава животну средину и здравље људи – и локално и регионално. <b>Нећемо ћутати док се крше основна права свих нас!</b> <section> <h2>Сазнајте истину о пројекту „Јадар“</h2> <p>Кликом на линкове у наставку, можете пронаћи податке о:</p> <ol> <li> <a href="/sr/rioTinto/biodiverzitet">Биодиверзитету на угроженом подручју</a> <p>Простор предвиђен за рударење и прераду јадарита дом је стотина национално и међународно значајних угрожених врста биљака и животиња. Њихов опстанак био би доведен у питање реализацијом пројекта „Јадар“.</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/zagadjenje">Загађењу земљишта и површинских вода</a> <p>Истражне бушотине већ су изазвале загађење пољопривредног земљишта, површинских вода и реке Јадар тешким металима (арсен, бор, литијум).</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/podzemne-vode">Ризицима за резерве подземних вода</a> <p>Пројекат може да угрози значајне резерве подземних вода.</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/zdravlje">Ризицима по здравље</a> <p>Пројекат представља претњу здрављу људи, животиња и биљака.</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/kulturna-dobra">Угрожавању културне баштине</a> <p>На овом простору налазе се значајна културна добра која би била уништена рударењем.</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/ekonomija">Економској неисплативости пројекта</a> <p>Постоји основана сумња у економску оправданост експлоатације и прераде јадарита.</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/imovinska-prava">Кршењу имовинских права грађана</a> <p>Основна права власника земљишта угрожена су поступцима експропријације у корист компаније Рио Тинто.</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/zakoni">Кршењу закона и нетранспарентности</a> <p>Компанија Рио Тинто (Рио Сава) масовно крши законе Републике Србије, док државна администрација доноси одлуке у њену корист.</p> </li> <li> <a href="/sr/rioTinto/zeleno-rudarenje">Лажној слици о „зеленом“ рударењу</a> <p>Иако се пројекат представља као корак ка енергетској транзицији, батерије би се у Србији пуниле електричном енергијом из фосилних горива.</p> </li> </ol> <b>Сазнајте више – истина је важна!</b> </section> <section> <h2>Акције</h2> <ol> <li><a href="/sr/rioTinto/akcija-ponistenje-resenja">Предлог за поништење решења о условима заштите природе о условима заштите природе за израду Пројекта експлоатације лежишта литијума и бора „Јадар“</a></li> </ol> </section> <section> <h2>Студенти питају</h2> <details> <summary>Принцип предострожности</summary> <div class="content"> <p><b>Питање:</b> У медијима је наведено да експерти за биодиверзитет, који су се бавили анализом утицаја пројекта „Јадар“ на стање биодиверзитета, сматрају да је „основна и у исто време оптимална мера заштите биодиверзитета, одустанак од пројекта „Јадар““, као и да је тај предлог, између осталог, заснован и на принципу предострожности. Можете ли нам једноставним језиком објаснити шта тај принцип предострожности подразумева?</p> <blockquote> Принцип или начело предострожности је концепт који произилази из одговорности према будућим генерацијама, и представља један од основних принципа одрживог развоја, односно идеје о зеленој транзицији. Тај принцип говори да ако мере за спречавање негативних последица нису довољно поуздане, а могућа штета по животну средину је веома озбиљна, тешко поправљива или неповратна, онда би требало одустати од одређеног пројекта. Нагласак је на томе да се одустане и у случају када је настанак штете неизвестан, јер, како се каже, нема савршених алгоритама за процену ризика у ситуацијама које укључују сам живот. У складу са тим, принцип предострожности у законодавству каже: „Владе морају примењивати принцип предострожности, тј. предузети мере како би се избегли потенцијално штетни утицаји (токсичних) супстанци, чак и када не постоји научни доказ о постојању узрочне везе између њихових емисија и ефеката“. Као једно од осам основних нечела заштите природе, начело предострожности је укључено и у наше законодавство, и то конкретно у члану 5 став 8, Закона о заштити природе ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - испр., 14/2016, 95/2018 - др. закон и 71/2021). Ако постоје две групе стручњака које не деле исти став, онда треба да се доноси одлука на основу мишљења оних који су против, јер је предострожност важнија од неоснованог ризика. То објашњава стратегију развијених земаља које имају своје резерве литијума, али га експлоатишу на другим локацијама, ван териториторије своје земље. Оне сматрају да су ризици велики, а да је у исто време много нејасноћа и недоумица у целом процесу. У овом контексту, појам „предострожност“ и „одустанак из предострожности“ су кључни у одлучивању. Супротно томе је, кoцање са будућношћу и животном средином! <b>Више о принципу предострожности:</b> <a href="https://drive.google.com/file/d/1NRavMxjeX8BIN2FUllAkNwMnSIUG0JcP/view?usp=drive\_link">Документ о принципу предострожности</a> <a href="https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kockanje-kopanjem-licni-stav-filozofkinje-i-psihoterapeutkinje-tatjane-milivojevic/">Дневник: "Коцкање копањем"</a> <em>проф. др. Димитар Лакушић, Биолошки факултет – 12. 3. 2025.</em> </blockquote> </div> </details> </section> <style> details b { font-weight: bold; color: var(--accent); } a { color: var(--accent); font-weight: bold; } h2 { border-left: 0.4rem var(--accent) solid; padding-left: 0.8rem; } ol { padding-inline-start: 4rem; display: flex; flex-direction: column; gap: 0.5rem; } ol ::marker { font-size: 1.5rem; font-weight: 700; line-height: 1; } blockquote em { color: var(--accent-dark); font-style: italic; } details { width: 100%; } details summary { cursor: pointer; padding: 1rem; border: 1px solid black; border-radius: 0.5rem; } </style>

Захтеви

  1. Објава целокупне документације која се тиче реконструисања Железничке станице у Новом Саду која је тренутно недоступна јавности.
  2. Захтевамо потврду надлежних органа о идентитету свих лица за која постоји основана сумња да су физички напала студенте и професоре, као и покретање кривичних поступака против њих. Такође захтевамо разрешење поменутих лица уколико се покаже да су иста јавни функционери.
  3. Одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обустава већ покренутих кривичних поступака.
  4. Повећање буџета за високо образовање у износу од 20%