Студенти у блокади су 1. априла 2025. године предали на писарницу Делегацији Европске уније у Србији писмо намењено Европској комисији против иницијативе за проглашавање пројекта „Јадар” стратешким пројектом ЕУ у складу са Законом о критичним сировинама ЕУ. Поред студената у блокади, исти захтев Европској комисији су предали и чланови академске заједнице Србије, коју чине чланови универзитетских и научних институција из читаве земље.

Писмо студената у блокади

У марту 2024. године усвојен је Закон о критичним сировинама (енг. CRMA – Critical Raw Materials Act), који је за циљ имао смањење зависности ЕУ од увоза стратешких сировина као што су литијум, кобалт и бакар и повећање производње истих на европском тржишту.  Европска комисија је у наредним данима најавила седнице где ће представљати различите групе стратешких рударских пројеката по  поменутом закону. Један од пројеката који је кандидован и који ће бити разматран јесте пројекат „Јадар“ рударске компаније Rio Tinto. Иако Република Србија није чланица ЕУ, oна је потписала стратешко партнерство о одрживим сировинама, чиме се на неки начин везује и за поменути закон.  

У случају одлуке Одбора за критичне сировине у склопу Европске комисије да прогласи пројекат „Јадар“ стратешким значајним за Европску унију, тиме се јасно даје до знања да је Европска унија спремна да подржи пројекат и финансијски стане иза њега. Ово ће значајно отежати пружање отпора реализацији пројекта и закомпликоваће геополитичку ситуацију тиме што ће се у будућности сваки проблем у вези пројекта и стране компаније транспоновати и на међународну заједницу, тј. на ЕУ. Додатном финансијском подршком, Рио Тинто ће лакше поднети одлагање пројекта, а локално и регионално становништво ће бити у још неповољнијој позицији јер ово гарантује тежу, дуготрајнију и интензивнију борбу против пројекта.

 Зашто је ово битно за нашу борбу?

Отпор народа према пројекту Јадар је заснован на борби против системске корупције у Србији и праву народа да одлучује о својој судбини, на чему се заснивају и наши студентски захтеви. Иако ова иницијатива није директно везана за наше захтеве, битно је да искористимо овај тренутак у којем студенти у блокади имају значајан друштвени положај и да искажемо свој став према пројекту чија реализација може имати велике последице за све нас. Наш фокус је од почетка био жеља за променом тренутног система функционисања где се струка ниподаштава, а интереси повлашћених се стављају изнад воље народа. Битно је да наш став на ову тему буде јасан и познат свима, јер се тиче свих нас.

Текст писма можете прочитати у наставку:

Предмет: Студенти у блокади против иницијативе за проглашење пројекта Јадар стратешким пројектом Европске уније по Закону о критичним сировинама ЕУ

Поштовани чланови Европске комисије,

Због забринутости поводом пројекта „Јадар“, грађани Републике Србије одржавају протесте широм земље који су започели 2020. године, а незадовољство грађана достиже врхунац лета 2024. године, што је довело до најмасовнијег протеста у вези овог пројекта. У светлу тренутних студентских протеста широм Србије, проузрокованих нерешеним питањима моралне и кривичне одговорности поводом трагедије у Новом Саду, проблематика овог пројекта је још израженија. Студенти су, водећи се принципима демократије и владавине права у току актуелних блокада, недвосмислено против реализације пројекта  „Јадар“ из више разлога.

Због документованих доказа о масовном кршењу закона Републике Србије од стране компаније Rio Tinto, односно њене ћерке компаније Rio Sava Exploration, због враћања Просторног плана на снагу, као и нефункционисања надлежних институција, у народу влада неповерење у државне органе и њихову способност да безбедно спроведу овај пројекат. Непоштовање постојећих закона и дизајнирање прописа у корист интереса стране компаније је злоупотреба позиције и овлашћења надлежних органа и као таква је недопустива.

Стручном анализом пројекта „Јадар“, долазимо до апсурда - пројекат који је у јавности представљен као безбедан за животну средину и просперитетан за тамошње становништво и економију Србије, изричито штети животној средини и угрожава животе становништва, како на локалном, тако и на регионалном нивоу, што је у супротности са циљевима одрживости.

Истражне бушотине су већ довеле до загађења пољопривредног земљишта, подземних вода високог квалитета и река Корените и Јадра1 различитим органским и неорганским загађујућим супстанцама. Отварање рудника довело би до физичке девастације терена, a хемијско-технолошки поступци за добијање литијум-карбоната из минерала јадарита би створили услове за различите и бројне хемијске акциденте2. Коначно, планирано јаловиште представљало би перманентну опасност као извор различитих токсичних полутаната, посебно у условима поплавних вода3. На подручју предвиђеном за рударење живе стотине угрожених врста биљака и животиња, чијa би стаништa билa потпуно уништена4. Загађењем плодног земљишта, које се уз повољну климу и богатство подземних вода налази на простору планираном за рудник, била би угрожена целокупна привреда Републике Србије. Пројекат „Јадар“ би био јединствен случај у целом свету - први рудник литијума на насељеном подручју и веома плодном тлу.

Иако је рударење литијума у долини Јадра довољан повод за бригу, додатну забринутост ствара и историја проблематичног пословања компаније Rio Tinto. Компанија Rio Tinto је иза себе оставила небројене еколошке и друштвене катастрофе које примећујемо у Папуи Новој Гвинеји, Индонезији, на Мадагаскару и другде.

Најновија научна истраживања, финансирана од стране ЕУ комисије у оквиру пројекта GeoERA FRAME project No.731166 финасираног из програма Horizon 2020, су показала да је повољност за минерализацију литијума у Европи далеко већа у Аустрији, Немачкој, Француској, Шпанији, Португалији, Италији, Шведској и другим земљама у односу на Србију. Познато је да је у рудним стенама Немачке вишеструко већа количина литијума него у Србији. Додатно у подземним водама у долини Горње Рајне у Немачкој је висока концентрација литијума. Такође у подземним водама у Француској постоје велике количине литијума. Експлоатација литијума из подземних вода је еколошки најприхватљивија. Нејасно је због чега се фаворизује експлоатација литијума из руда за коју је наука утврдила да је еколошки погубна.

Промовисање и проглашавање пројекта „Јадар” као стратешки важног пројекта за ЕУ, супротно је основним вредностима Европске заједнице; представља директно кршење принципа ,,Рио” конвенције (UNFCC, UNCBD, UNCCD), као и непоштовање ,,Агенде 2030” Уједињених Нација.

Поштовање људских права, слободе изражавања, демократије, владавине права, поштовања људског достојанства као и право народа да одлучује о својој судбини су вредности свих земаља чланица ЕУ, које би требало да представљате у свету. У складу са тим, али и претходно наведеним чињеницама, а посебно узимајући у обзир чињеницу да је локално становништво регије Јадар изричито против овог пројекта, захтевамо да се одлука о проглашењу пројекта „Јадар“ стратешким пројектом за ЕУ оповргне.

С поштовањем,

Студенти у блокади

Писмо академске заједнице

Захтев Европској комисији да ОДБАЦИ предлог компаније Рио Тинто да се пројекат „Јадар“ уврсти у групу стратешких пројеката Европске уније је 1. априла 2025. године поднео и 3031 представник академске заједнице у Србији.

Академска заједницa Србије је у 10 тачака изразила своју забринутост због потенцијално несагледивих негативних последица које би реализација пројекта „Јадар” могла да има по природу, здравље људи и укупну друштвену перспективу Србије.

Више о акцији:

ЗАХТЕВ за Одбацивање предлога компаније „Rio Tinto“ да се Пројекат „Јадар“ уврсти у листу Стратешких пројеката за Европску унију из домена критичних сировина, који се према Акту о критичним сировинама (CRMA) реализују у трећим земљама (Regulation 2024/1252 of the European Parliament and of the Council of 11 April 2024)

DEMAND to Rejection of the proposal by “Rio Tinto” to include the “Jadar” Project in the list of Strategic Projects for the European Union within the framework of the EU Critical Raw Materials Act (CRMA) in third countries (Regulation 2024/1252 of the European Parliament and of the Council of 11 April 2024).

Конференција за Медије