Studenti u blokadi su 1. aprila 2025. godine predali na pisarnicu Delegaciji Evropske unije u Srbiji pismo namenjeno Evropskoj komisiji protiv inicijative za proglašavanje projekta „Jadar” strateškim projektom EU u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama EU. Pored studenata u blokadi, isti zahtev Evropskoj komisiji su predali i članovi akademske zajednice Srbije, koju čine članovi univerzitetskih i naučnih institucija iz čitave zemlje.

Pismo studenata u blokadi

U martu 2024. godine usvojen je Zakon o kritičnim sirovinama (eng. CRMA – Critical Raw Materials Act), koji je za cilj imao smanjenje zavisnosti EU od uvoza strateških sirovina kao što su litijum, kobalt i bakar i povećanje proizvodnje istih na evropskom tržištu.  Evropska komisija je u narednim danima najavila sednice gde će predstavljati različite grupe strateških rudarskih projekata po  pomenutom zakonu. Jedan od projekata koji je kandidovan i koji će biti razmatran jeste projekat „Jadar“ rudarske kompanije Rio Tinto. Iako Republika Srbija nije članica EU, ona je potpisala strateško partnerstvo o održivim sirovinama, čime se na neki način vezuje i za pomenuti zakon.  

U slučaju odluke Odbora za kritične sirovine u sklopu Evropske komisije da proglasi projekat „Jadar“ strateškim značajnim za Evropsku uniju, time se jasno daje do znanja da je Evropska unija spremna da podrži projekat i finansijski stane iza njega. Ovo će značajno otežati pružanje otpora realizaciji projekta i zakomplikovaće geopolitičku situaciju time što će se u budućnosti svaki problem u vezi projekta i strane kompanije transponovati i na međunarodnu zajednicu, tj. na EU. Dodatnom finansijskom podrškom, Rio Tinto će lakše podneti odlaganje projekta, a lokalno i regionalno stanovništvo će biti u još nepovoljnijoj poziciji jer ovo garantuje težu, dugotrajniju i intenzivniju borbu protiv projekta.

 Zašto je ovo bitno za našu borbu?

Otpor naroda prema projektu Jadar je zasnovan na borbi protiv sistemske korupcije u Srbiji i pravu naroda da odlučuje o svojoj sudbini, na čemu se zasnivaju i naši studentski zahtevi. Iako ova inicijativa nije direktno vezana za naše zahteve, bitno je da iskoristimo ovaj trenutak u kojem studenti u blokadi imaju značajan društveni položaj i da iskažemo svoj stav prema projektu čija realizacija može imati velike posledice za sve nas. Naš fokus je od početka bio želja za promenom trenutnog sistema funkcionisanja gde se struka nipodaštava, a interesi povlašćenih se stavljaju iznad volje naroda. Bitno je da naš stav na ovu temu bude jasan i poznat svima, jer se tiče svih nas.

Tekst pisma možete pročitati u nastavku:

Predmet: Studenti u blokadi protiv inicijative za proglašenje projekta Jadar strateškim projektom Evropske unije po Zakonu o kritičnim sirovinama EU

Poštovani članovi Evropske komisije,

Zbog zabrinutosti povodom projekta „Jadar“, građani Republike Srbije održavaju proteste širom zemlje koji su započeli 2020. godine, a nezadovoljstvo građana dostiže vrhunac leta 2024. godine, što je dovelo do najmasovnijeg protesta u vezi ovog projekta. U svetlu trenutnih studentskih protesta širom Srbije, prouzrokovanih nerešenim pitanjima moralne i krivične odgovornosti povodom tragedije u Novom Sadu, problematika ovog projekta je još izraženija. Studenti su, vodeći se principima demokratije i vladavine prava u toku aktuelnih blokada, nedvosmisleno protiv realizacije projekta  „Jadar“ iz više razloga.

Zbog dokumentovanih dokaza o masovnom kršenju zakona Republike Srbije od strane kompanije Rio Tinto, odnosno njene ćerke kompanije Rio Sava Exploration, zbog vraćanja Prostornog plana na snagu, kao i nefunkcionisanja nadležnih institucija, u narodu vlada nepoverenje u državne organe i njihovu sposobnost da bezbedno sprovedu ovaj projekat. Nepoštovanje postojećih zakona i dizajniranje propisa u korist interesa strane kompanije je zloupotreba pozicije i ovlašćenja nadležnih organa i kao takva je nedopustiva.

Stručnom analizom projekta „Jadar“, dolazimo do apsurda - projekat koji je u javnosti predstavljen kao bezbedan za životnu sredinu i prosperitetan za tamošnje stanovništvo i ekonomiju Srbije, izričito šteti životnoj sredini i ugrožava živote stanovništva, kako na lokalnom, tako i na regionalnom nivou, što je u suprotnosti sa ciljevima održivosti.

Istražne bušotine su već dovele do zagađenja poljoprivrednog zemljišta, podzemnih voda visokog kvaliteta i reka Korenite i Jadra1 različitim organskim i neorganskim zagađujućim supstancama. Otvaranje rudnika dovelo bi do fizičke devastacije terena, a hemijsko-tehnološki postupci za dobijanje litijum-karbonata iz minerala jadarita bi stvorili uslove za različite i brojne hemijske akcidente2. Konačno, planirano jalovište predstavljalo bi permanentnu opasnost kao izvor različitih toksičnih polutanata, posebno u uslovima poplavnih voda3. Na području predviđenom za rudarenje žive stotine ugroženih vrsta biljaka i životinja, čija bi staništa bila potpuno uništena4. Zagađenjem plodnog zemljišta, koje se uz povoljnu klimu i bogatstvo podzemnih voda nalazi na prostoru planiranom za rudnik, bila bi ugrožena celokupna privreda Republike Srbije. Projekat „Jadar“ bi bio jedinstven slučaj u celom svetu - prvi rudnik litijuma na naseljenom području i veoma plodnom tlu.

Iako je rudarenje litijuma u dolini Jadra dovoljan povod za brigu, dodatnu zabrinutost stvara i istorija problematičnog poslovanja kompanije Rio Tinto. Kompanija Rio Tinto je iza sebe ostavila nebrojene ekološke i društvene katastrofe koje primećujemo u Papui Novoj Gvineji, Indoneziji, na Madagaskaru i drugde.

Najnovija naučna istraživanja, finansirana od strane EU komisije u okviru projekta GeoERA FRAME project No.731166 finasiranog iz programa Horizon 2020, su pokazala da je povoljnost za mineralizaciju litijuma u Evropi daleko veća u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Italiji, Švedskoj i drugim zemljama u odnosu na Srbiju. Poznato je da je u rudnim stenama Nemačke višestruko veća količina litijuma nego u Srbiji. Dodatno u podzemnim vodama u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj je visoka koncentracija litijuma. Takođe u podzemnim vodama u Francuskoj postoje velike količine litijuma. Eksploatacija litijuma iz podzemnih voda je ekološki najprihvatljivija. Nejasno je zbog čega se favorizuje eksploatacija litijuma iz ruda za koju je nauka utvrdila da je ekološki pogubna.

Promovisanje i proglašavanje projekta „Jadar” kao strateški važnog projekta za EU, suprotno je osnovnim vrednostima Evropske zajednice; predstavlja direktno kršenje principa ,,Rio” konvencije (UNFCC, UNCBD, UNCCD), kao i nepoštovanje ,,Agende 2030” Ujedinjenih Nacija.

Poštovanje ljudskih prava, slobode izražavanja, demokratije, vladavine prava, poštovanja ljudskog dostojanstva kao i pravo naroda da odlučuje o svojoj sudbini su vrednosti svih zemalja članica EU, koje bi trebalo da predstavljate u svetu. U skladu sa tim, ali i prethodno navedenim činjenicama, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da je lokalno stanovništvo regije Jadar izričito protiv ovog projekta, zahtevamo da se odluka o proglašenju projekta „Jadar“ strateškim projektom za EU opovrgne.

S poštovanjem,

Studenti u blokadi

Pismo akademske zajednice

Zahtev Evropskoj komisiji da ODBACI predlog kompanije Rio Tinto da se projekat „Jadar“ uvrsti u grupu strateških projekata Evropske unije je 1. aprila 2025. godine podneo i 3031 predstavnik akademske zajednice u Srbiji.

Akademska zajednica Srbije je u 10 tačaka izrazila svoju zabrinutost zbog potencijalno nesagledivih negativnih posledica koje bi realizacija projekta „Jadar” mogla da ima po prirodu, zdravlje ljudi i ukupnu društvenu perspektivu Srbije.

Više o akciji:

ZAHTEV za Odbacivanje predloga kompanije „Rio Tinto“ da se Projekat „Jadar“ uvrsti u listu Strateških projekata za Evropsku uniju iz domena kritičnih sirovina, koji se prema Aktu o kritičnim sirovinama (CRMA) realizuju u trećim zemljama (Regulation 2024/1252 of the European Parliament and of the Council of 11 April 2024)

DEMAND to Rejection of the proposal by “Rio Tinto” to include the “Jadar” Project in the list of Strategic Projects for the European Union within the framework of the EU Critical Raw Materials Act (CRMA) in third countries (Regulation 2024/1252 of the European Parliament and of the Council of 11 April 2024).

Konferencija za Medije