Iako kompanija Rio Tinto i predstavnici države koji podržavaju projekat „Jadar“ tvrde da on predstavlja korak ka energetskoj tranziciji, brojne sumnje postoje u vezi sa njegovom ekološkom prihvatljivošću. Sa jedne strane, ovaj projekat se direktno povezuje sa proizvodnjom litijumskih baterija za električna vozila, dok se električna energija koja ih puni uglavnom dobija sagorevanjem fosilnih goriva.

Ekonomski i ekološki kontekst:

1. Elektromobili kao rešenje:

• Mnogi stručnjaci izražavaju sumnju u opravdanost električnih automobila kao ključnog rešenja u zelenoj tranziciji i procesu dekarbonizacije. Iako se električni automobili često predstavljaju kao „ekološki prihvatljivi“, brojne studije ukazuju na to da proizvodnja litijumskih baterija dovodi do značajane emisije ugljen-dioksida, što umnogome umanjuje njihovu ekološku efektivnost.

2. Energetski ulaganja u proizvodnju baterija:

• Za proizvodnju 1 kWh litijumske baterije potrebno je utrošiti 50 kWh energije svih vrsta (toplotne i električne). Ukoliko se u ovaj proces uključe i aktivnosti rudarenja i prerade rude, utrošak energije može da dostigne i do 200 kWh.
• Uz ovakav utrošak energije, količina ugljen-dioksida koja se emituje samo tokom proizvodnje baterije može biti značajna.

3. Emisija ugljen-dioksida električnih automobila:

• Prema procenama, emisija ugljen-dioksida tokom života jednog prosečnog električnog automobila može da se uporedi sa emisijom dizel automobila koji je prešao između 80.000 i 100.000 kilometara. Ovo ukazuje na to da su električni automobili u nekim slučajevima manje ekološki prihvatljivi nego što se pretpostavlja.

4. Važno je snabdevanje iz obnovljivih izvora:

• Stručnjaci ističu da bi električni automobili mogli opravdati svoju ulogu u okviru zelene agende samo ako se pune iz obnovljivih izvora energije, kao što su solarna i vetroelektrična energija, čime bi se značajno poboljšala njihova ekološka održivost.
• Ako se električni automobili pune iz termoelektrana koje koriste fosilna goriva, ovakav postupak ne samo da ne smanjuje, već može da poveća emisiju ugljen-dioksida.

Zaključak: Projekat „Jadar“ i njegova uloga u energetskoj tranziciji suočava se sa ključnim izazovom: kako izbeći da zelena tranzicija ne postane novi oblik ekološke i ekonomske štete.

---

Više o ovoj temi:

SANU Zbornik: Uloga litijuma u energetskim tehnologijama i alternative
Planeta: Projekat Jadar
Prvi na skali: Naučni skup o projektu Jadar
Ekologija Kragujevac: Projekat Jadar i litijum